У медијима

04. јун 2010.

Поступци против функционера

Директорка Агенције за борбу против корупције Зорана Марковић изјавила је да Агенција и поред одлуке Уставног суда води поступке против функционера због кршења других одредби које забрањују двоструке функције и налажу пренос управљачких права.

"Одлука Уставног суда се односи на обуставу поступања по прелазној одредби члана 82. Закона о Агенцији и на функционере који су се 1. јануара затекли са више функција, а који су били обавезни да се у року од 90 дана изјасне коју ће функцију наставити да обављају убудуће", навела је Марковић у изјави агенцији Бета.

Она је објаснила да је привремена мера заправо зауставила Агенцију у делу у коме могла да покреће поступак за повреду закона против оних функционера који се у предвиђеном року од 90 дана нису изјаснили коју ће функцију наставити да обављају.

"Док Уставни суд не донесе коначну одлуку, Агенција неће покретати те поступке. Међутим, Агенција поступа и даље на основу низа одреди закона које се односе на сукоб интереса и забрану обављања више функција новопостављених функционера, који су били на једној функцији, а сада су у процесу кандидатуре за другу, или су постављени на други функцију, без тражења сагласности Агенције", казала је Марковић.

Директорка Агенције је истакла да су политичке странке које учествују на локалним изборима последњих неколико месеци почеле да поштују обавезе из Закона о финансирању политичких странака и да је остварен значајан помак у односу на подношење извештаја о приходима и расходима предизборних кампања током друге половине прошле године.

Према речима Марковић, све странке су на време доставиле финансијске извештаје након локалних избора у Аранђеловцу, али Агенција за борбу против корупције сада проверава да ли су извештаји правилни и потпуни и да ли испуњавају све формалне и суштинске захтеве које прописује Закон о финансирању политичких странака.

Марковић је најавила да ће Агенција покретати поступке против странака за које утврди да нису поступале у складу са Законом.

"После избора у Оџацима и у Неготивну закључили смо да се у највећем броју случајева повреда закона односи на кашњење подношења извештаја, или да извештаји нису потписани од стране одговорног лица, или нам није достављено адекватно пуномоћје и изјашњење о томе ко је одговорно лице, или да су рецимо спровели изборе и имали трошкове а да притом нису отворили посебан рачун за те намене, што закон експлицитно прописује", навела је она.

Марковић је истакла да сви ти недостатци подлежу и прекршајним казнама и да ће Агенција у најкраћем року, након што прикупи све доказе, поднети прекршајном суду пријаве.

Такође, Агенција води поступке и по пријавама да је током предизборних кампања за локалне изборе било злоупотреба коришћења јавних ресурса у страначке сврхе.

"Имали смо више пријава, посебно у Неготину где је било пријављено да су одређени функционери учестовали у кампањи где су допутовали службеним аутомобилима. Било је тога и у другим градовима. Поступамо по тим пријавама и где будемо нашли доказе поднећемо прекршајне пријаве против функционера", навела је директорка Агенције.

Марковић је најавила да је у току рад на новом закону о финансирању политичких странака који би могао да буде усвојен до краја године, а који би требало да олакша прикупљање, али и контролу прихода и расхода странака.

"Наш став је да странке могу неограничено да прикупљају средства за свој редован рад из приватних извора, јер сматрамо да тиме показују снагу свог политичког програма. Одређени проценти су и даље задржани за финансирање из јавних извора, али је контрола строжија у погледу трошења тих средстава", рекла је она.

Додала је да ограничења у погледу донација једног приватног или правог лица стоје и даље, али да је евидентирање регилисано на много прецизнији начин, као и да би биле забрањене уплате новца странкама у кешу.

Марковић је рекла да је Агенција тренутно упознаје државне органе у целој земљи са обавезама које се односе на пријављивање поклона, о којима ће Агенција водити каталог.

Један функционер, како је објаснила, може да задржи пригодан поклон вредан до пет одсто просечне плате, што је око 1.750 динара, а у току године укупне вредности до висине једне зараде, а све поклоне мора да пријави. Сваки појединачи поклон вредности изнад пет одсто просечне плате функционер је дужан да преда органу надлежном за чување имовине.

"Агенција ради на новом правилнику и обрасцу за пријављивање поклона, јер Закон о агенцији дефинише поклон као ствар, али и као услугу, па тако у поклон спада и ручак који је плаћен функционеру, као и,на пример, бесплатне карте за неку приредбу или промотивна путовања", казала је Марковић.