Закон о потврђивању Грађанскоправне конвенције о корупцији
Члан 1.
Потврђује се Грађанскоправна конвенција о корупцији, сачињена 4. новембра 1999. године у Стразбуру, у оригиналу на француском и енглеском језику.
Члан 2.
Текст Конвенције у оригиналу на енглеском језику и у преводу на српски језик гласи:
CIVIL LAW CONVENTION ON CORRUPTION
Strasbourg, 4.XI.1999.
Preamble
The member States of the Council of Europe, the other States and the European Community, signatories hereto,
Considering that the aim of the Council of Europe is to achieve a greater unity between its members;
Conscious of the importance of strengthening international co-operation in the fight against corruption;
Emphasising that corruption represents a major threat to the rule of law, democracy and human rights, fairness and social justice, hinders economic development and endangers the proper and fair functioning of market economies;
Recognising the adverse financial consequences of corruption to individuals, companies and States, as well as international institutions;
Convinced of the importance for civil law to contribute to the fight against corruption, in particular by enabling persons who have suffered damage to receive fair compensation;
Recalling the conclusions and resolutions of the 19th (Malta, 1994), 21st (Czech Republic, 1997) and 22nd (Moldova, 1999) Conferences of the European Ministers of Justice;
Taking into account the Programme of Action against Corruption adopted by the Committee of Ministers in November 1996;
Taking also into account the feasibility study on the drawing up of a convention on civil remedies for compensation for damage resulting from acts of corruption, approved by the Committee of Ministers in February 1997;
Having regard to Resolution (97) 24 on the 20 Guiding Principles for the Fight against Corruption, adopted by the Committee of Ministers in November 1997, at its 101st Session, to Resolution (98) 7 authorising the adoption of the Partial and Enlarged Agreement establishing the "Group of States against Corruption (GRECO)", adopted by the Committee of Ministers in May 1998, at its 102nd Session, and to Resolution (99) 5 establishing the GRECO, adopted on 1st May 1999;
Recalling the Final Declaration and the Action Plan adopted by the Heads of State and Government of the member States of the Council of Europe at their 2nd summit in Strasbourg, in October 1997,
Have agreed as follows:
Chapter I - Measures to be taken at national level
Article 1 - Purpose
Each Party shall provide in its internal law for effective remedies for persons who have suffered damage as a result of acts of corruption, to enable them to defend their rights and interests, including the possibility of obtaining compensation for damage.
Article 2 - Definition of corruption
For the purpose of this Convention, "corruption" means requesting, offering, giving or accepting, directly or indirectly, a bribe or any other undue advantage or prospect thereof, which distorts the proper performance of any duty or behaviour required of the recipient of the bribe, the undue advantage or the prospect thereof.
Article 3 - Compensation for damage
1. Each Party shall provide in its internal law for persons who have suffered damage as a result of corruption to have the right to initiate an action in order to obtain full compensation for such damage.
2. Such compensation may cover material damage, loss of profits and non-pecuniary loss.
Article 4 - Liability
1. Each Party shall provide in its internal law for the following conditions to be fulfilled in order for the damage to be compensated:
i. the defendant has committed or authorised the act of corruption, or failed to take reasonable steps to prevent the act of corruption;
ii. the plaintiff has suffered damage; and
iii. there is a causal link between the act of corruption and the damage.
2. Each Party shall provide in its internal law that, if several defendants are liable for damage for the same corrupt activity, they shall be jointly and severally liable.
Article 5 - State responsibility
Each Party shall provide in its internal law for appropriate procedures for persons who have suffered damage as a result of an act of corruption by its public officials in the exercise of their functions to claim for compensation from the State or, in the case of a non-state Party, from that Party’s appropriate authorities.
Article 6 - Contributory negligence
Each Party shall provide in its internal law for the compensation to be reduced or disallowed having regard to all the circumstances, if the plaintiff has by his or her own fault contributed to the damage or to its aggravation.
Article 7 - Limitation periods
1. Each Party shall provide in its internal law for proceedings for the recovery of damages to be subject to a limitation period of not less than three years from the day the person who has suffered damage became aware or should reasonably have been aware, that damage has occurred or that an act of corruption has taken place, and of the identity of the responsible person. However, such proceedings shall not be commenced after the end of a limitation period of not less than ten years from the date of the act of corruption.
2. The laws of the Parties regulating suspension or interruption of limitation periods shall, if appropriate, apply to the periods prescribed in paragraph 1.
Article 8 - Validity of contracts
1. Each Party shall provide in its internal law for any contract or clause of a contract providing for corruption to be null and void.
2. Each Party shall provide in its internal law for the possibility for all parties to a contract whose consent has been undermined by an act of corruption to be able to apply to the court for the contract to be declared void, notwithstanding their right to claim for damages.
Article 9 - Protection of employees
Each Party shall provide in its internal law for appropriate protection against any unjustified sanction for employees who have reasonable grounds to suspect corruption and who report in good faith their suspicion to responsible persons or authorities.
Article 10 - Accounts and audits
1. Each Party shall, in its internal law, take any necessary measures for the annual accounts of companies to be drawn up clearly and give a true and fair view of the company's financial position.
2. With a view to preventing acts of corruption, each Party shall provide in its internal law for auditors to confirm that the annual accounts present a true and fair view of the company’s financial position.
Article 11 - Acquisition of evidence
Each Party shall provide in its internal law for effective procedures for the acquisition of evidence in civil proceedings arising from an act of corruption.
Article 12 - Interim measures
Each Party shall provide in its internal law for such court orders as are necessary to preserve the rights and interests of the parties during civil proceedings arising from an act of corruption.
Chapter II - International co-operation
and monitoring of implementation
Аrticle 13 - International co-operation
Тhe Parties shall co-operate effectively in matters relating to civil proceedings in cases of corruption, especially concerning the service of documents, obtaining evidence abroad, jurisdiction, recognition and enforcement of foreign judgments and litigation costs, in accordance with the provisions of relevant international instruments on international co-operation in civil and commercial matters to which they are Party, as well as with their internal law.
Аrticle 14 - Monitoring
Тhe Group of States against Corruption (GRECO) shall monitor the implementation of this Convention by the Parties.
Chapter III - Final clauses
Article 15 - Signature and entry into force
1. This Convention shall be open for signature by the member States of the Council of Europe, by non-member States that have participated in its elaboration and by the European Community.
2. This Convention is subject to ratification, acceptance or approval. Instruments of ratification, acceptance or approval shall be deposited with the Secretary General of the Council of Europe.
3. This Convention shall enter into force on the first day of the month following the expiration of a period of three months after the date on which fourteen signatories have expressed their consent to be bound by the Convention in accordance with the provisions of paragraph 2. Any such signatory, which is not a member of the Group of States against Corruption (GRECO) at the time of ratification, acceptance or approval, shall automatically become a member on the date the Convention enters into force.
4. In respect of any signatory which subsequently expresses its consent to be bound by it, the Convention shall enter into force on the first day of the month following the expiration of a period of three months after the date of the expression of their consent to be bound by the Convention in accordance with the provisions of paragraph 2. Any signatory, which is not a member of the Group of States against Corruption (GRECO) at the time of ratification, acceptance or approval, shall automatically become a member on the date the Convention enters into force in its respect.
5. Any particular modalities for the participation of the European Community in the Group of States against Corruption (GRECO) shall be determined as far as necessary by a common agreement with the European Community.
Article 16 - Accession to the Convention
1. After the entry into force of this Convention, the Committee of Ministers of the Council of Europe, after consulting the Parties to the Convention, may invite any State not a member of the Council and not having participated in its elaboration to accede to this Convention, by a decision taken by the majority provided for in Article 20.d. of the Statute of the Council of Europe and by the unanimous vote of the representatives of the Parties entitled to sit on the Committee.
2. In respect of any State acceding to it, the Convention shall enter into force on the first day of the month following the expiration of a period of three months after the date of deposit of the instrument of accession with the Secretary General of the Council of Europe. Any State acceding to this Convention shall automatically become a member of the GRECO, if it is not already a member at the time of accession, on the date the Convention enters into force in its respect.
Article 17 - Reservations
No reservation may be made in respect of any provision of this Convention.
Article 18 - Territorial application
1. Any State or the European Community may, at the time of signature or when depositing its instrument of ratification, acceptance, approval or accession, specify the territory or territories to which this Convention shall apply.
2. Any Party may, at any later date, by a declaration addressed to the Secretary General of the Council of Europe, extend the application of this Convention to any other territory specified in the declaration. In respect of such territory the Convention shall enter into force on the first day of the month following the expiration of a period of three months after the date of receipt of such declaration by the Secretary General.
3. Any declaration made under the two preceding paragraphs may, in respect of any territory specified in such declaration, be withdrawn by a notification addressed to the Secretary General. The withdrawal shall become effective on the first day of the month following the expiration of a period of three months after the date of receipt of such notification by the Secretary General.
Article 19 - Relationship to other instruments and agreements
1. This Convention does not affect the rights and undertakings derived from international multilateral instruments concerning special matters.
2. The Parties to the Convention may conclude bilateral or multilateral agreements with one another on the matters dealt with in this Convention, for purposes of supplementing or strengthening its provisions or facilitating the application of the principles embodied in it or, without prejudice to the objectives and principles of this Convention, submit themselves to rules on this matter within the framework of a special system which is binding at the moment of the opening for signature of this Convention.
3. If two or more Parties have already concluded an agreement or treaty in respect of a subject which is dealt with in this Convention or otherwise have established their relations in respect of that subject, they shall be entitled to apply that agreement or treaty or to regulate these relations accordingly, in lieu of the present Convention.
Article 20 - Amendments
1. Amendments to this Convention may be proposed by any Party, and shall be communicated by the Secretary General of the Council of Europe to the member States of the Council of Europe, to the non member States which have participated in the elaboration of this Convention, to the European Community, as well as to any State which has acceded to or has been invited to accede to this Convention in accordance with the provisions of Article 16.
2. Any amendment proposed by a Party shall be communicated to the European Committee on Legal Co-operation (CDCJ) which shall submit to the Committee of Ministers its opinion on that proposed amendment.
3. The Committee of Ministers shall consider the proposed amendment and the opinion submitted by the European Committee on Legal Co-operation (CDCJ) and, following consultation of the Parties to the Convention which are not members of the Council of Europe, may adopt the amendment.
4. The text of any amendment adopted by the Committee of Ministers in accordance with paragraph 3 of this article shall be forwarded to the Parties for acceptance.
5. Any amendment adopted in accordance with paragraph 3 of this article shall come into force on the thirtieth day after all Parties have informed the Secretary General of their acceptance thereof.
Article 21 - Settlement of disputes
1. The European Committee on Legal Co-operation (CDCJ) of the Council of Europe shall be kept informed regarding the interpretation and application of this Convention.
2. In case of a dispute between Parties as to the interpretation or application of this Convention, they shall seek a settlement of the dispute through negotiation or any other peaceful means of their choice, including submission of the dispute to the European Committee on Legal Co-operation (CDCJ), to an arbitral tribunal whose decisions shall be binding upon the Parties, or to the International Court of Justice, as agreed upon by the Parties concerned.
Article 22 - Denunciation
1. Any Party may, at any time, denounce this Convention by means of a notification addressed to the Secretary General of the Council of Europe.
2. Such denunciation shall become effective on the first day of the month following the expiration of a period of three months after the date of receipt of the notification by the Secretary General.
Article 23 - Notification
The Secretary General of the Council of Europe shall notify the member States of the Council and any other signatories and Parties to this Convention of:
a) any signature;
b) the deposit of any instrument of ratification, acceptance, approval or accession;
c) any date of entry into force of this Convention, in accordance with Articles 15 and 16;
d) any other act, notification or communication relating to this Convention.
In witness whereof the undersigned, being duly authorised thereto, have signed this Convention.
Done at Strasbourg, the 4th day of November 1999, in English and in French, both texts being equally authentic, in a single copy which shall be deposited in the archives of the Council of Europe. The Secretary General of the Council of Europe shall transmit certified copies to each member State of the Council of Europe, to the non-member States which have participated in the elaboration of this Convention, to the European Community, as well as to any State invited to accede to it.
ГРАЂАНСКОПРАВНА КОНВЕНЦИЈА О КОРУПЦИЈИ
Стразбур, 4. новембар 1999.
Преамбула
Државе чланице Савета Европе, друге државе и Европска заједница, потписнице ове конвенције,
с обзиром на то да је циљ Савета Европе да постигне веће јединство међу својим чланицама;
свесне значаја јачања међународне сарадње у борби против корупције;
наглашавајући да корупција представља велику претњу владавини права, демократији и људским правима, правичности и социјалној правди, да кочи економски развој и угрожава правилно и поштено функционисање тржишне привреде;
признајући неповољне финансијске последице које корупција има по појединце, предузећа и државе, као и међународне институције;
уверене у значај грађанског права у доприносу борби против корупције, нарочито у омогућавању добијања правичне накнаде лицима која су претрпела штету;
подсећајући на закључке и резолуције усвојене на 19. (Малта, 1994. год.), 21. (Чешка Република, 1997. год.) и 22. (Молдавија, 1999. год.) Конференцији европских министара правде;
узимајући у обзир Акциони програм против корупције, који је усвојио Комитет министара у новембру 1996. године;
узимајући у обзир и Студију изводљивости о изради конвенције о грађанскоправним лековима за накнаду штете проузроковану радњама корупције, коју је одобрио Комитет министара у фебруару 1997. године;
имајући у виду Резолуцију (97) 24 о Двадесет руководећих принципа за борбу против корупције, коју је усвојио Комитет министара у новембру 1997. године, на свом 101. заседању, Резолуцију (98) 7 којом се одобрава усвајање Делимичног и проширеног Споразума о оснивању "Групе држава против корупције (GRECO)", коју је усвојио Комитет министара у мају 1998. године, на свом 102. заседању, и Резолуцију (99) 5 којом се оснива GRECO, усвојену 1. маја 1999. године;
подсећајући на Завршну декларацију и Акциони план, које су усвојили шефови држава и влада држава чланица Савета Европе на Другом самиту у Стразбуру, у октобру 1997. године,
споразумеле су се о следећем:
Поглавље I. - Мере које треба да се предузму
на националном нивоу
Члан 1.
Сврха
Свака Страна уговорница треба да обезбеди у домаћем праву делотворна правна средства лицима која су претрпела штету као последицу коруптивних радњи, која би им омогућила да бране своја права и интересе, укључујући могућност добијања накнаде штете.
Члан 2.
Дефиниција корупције
За потребе ове конвенције, "корупција" означава захтевање, нуђење, давање или примање, директно или индиректно, мита или било које незаслужене користи или њено стављање у изглед, које ремети правилно обављање било које дужности или понашање које се тражи од примаоца мита, незаслужене користи или користи која се ставља у изглед.
Члан 3.
Накнада штете
1. Свака Страна уговорница треба да обезбеди у домаћем праву да лица која су претрпела штету као последицу корупције, имају право на покретање поступка ради добијања пуне накнаде за штету.
2. Таква накнада може да обухвати материјалну штету, измаклу добит или нематеријалну штету.
Члан 4.
Одговорност
1. Како би се штета надокнадила, свака Страна уговорница треба да обезбеди у домаћем праву да претходно буду испуњени следећи услови:
i. да је тужени извршио или одобрио коруптивну радњу или да је пропустио да предузме разумне мере да спречи такву радњу;
ii. да је тужилац претрпео штету; и
iii. да постоји узрочна веза између радње корупције и штете.
2. Свака Страна уговорница треба да обезбеди у домаћем праву да, уколико је више тужених одговорно за штету проистеклу из исте корупцијске активности, таква лица буду солидарно одговорна.
Члан 5.
Одговорност државе
Свака Страна уговорница треба да обезбеди у домаћем праву одговарајуће поступке, како би се лицима која су претрпела штету као последицу коруптивне радње, извршену од стране њених службених лица у вршењу њихових дужности, омогућило да потражују накнаду од државе или у случају да Страна уговорница није држава, од њених надлежних органа.
Члан 6.
Подељена одговорност
Свака Страна уговорница треба да обезбеди у домаћем праву, узимајући у обзир све околности, да накнада буде умањена или да се не одобри, уколико је тужилац својом грешком допринео настанку или повећању штете.
Члан 7.
Рокови застарелости
1. Свака Страна уговорница треба да обезбеди у домаћем праву да поступци за накнаду штете застаревају у року који не може да буде краћи од три године, од дана када је оштећени сазнао или основано могао да сазна за штету или коруптивну радњу и за идентитет одговорног лица. Такви поступци не могу да се покрену након истека рока застарелости, који не може да буде краћи од десет година од дана када је коруптивна радња извршена.
2. Закони Страна уговорница који регулишу застој или прекид рока застарелости примењују се, када је то целисходно, на рокове прописане у ставу 1. овог члана.
Члан 8.
Ваљаност уговора
1. Свака Страна уговорница треба да обезбеди у домаћем праву да сваки уговор или његова одредба која омогућује корупцију, треба да се прогласи ништавим.
2. Свака Страна уговорница треба да обезбеди у домаћем праву могућност, да се све уговорне стране, чија је сагласност доведена у питање коруптивном радњом, обрате суду, како би уговор био проглашен неважећим, чиме не губе право на потраживање накнаде штете.
Члан 9.
Заштита запослених
Свака Страна уговорница треба да обезбеди у домаћем праву одговарајућу заштиту од било које неоправдане санкције против запослених, који имају основаног разлога да сумњају у корупцију и који, у доброј вери, своју сумњу пријаве одговорним лицима или органима.
Члан 10.
Извештаји и ревизија
1. Свака Страна уговорница треба да предузме, у свом домаћем праву, све неопходне мере да годишњи извештаји предузећа буду израђени јасно и да дају тачан и веродостојан приказ финансијског пословања тог предузећа.
2. У циљу спречавања коруптивних радњи, свака Страна уговорница треба да обезбеди у домаћем праву да ревизори потврђују да је годишњи извештај о финансијском пословању предузећа тачан и да представља веродостојан приказ финансијског пословања тог предузећа.
Члан 11.
Прибављање доказа
Свака Страна уговорница треба да обезбеди у домаћем праву делотворне начине прибављања доказа у грађанским поступцима, који произилазе из коруптивних радњи.
Члан 12.
Привремене мере
Свака Страна уговорница треба да обезбеди у домаћем праву да суд изда налоге неопходне да се заштите права и интереси странака у грађанским поступцима, који произилазе из коруптивних радњи.
Глава II. - Међународна сарадња и надзор над спровођењем
Члан 13.
Међународна сарадња
Стране уговорнице ефикасно сарађују у стварима које се односе на грађанске поступке у случајевима корупције, нарочито у вези са доставом докумената, прибављањем доказа у иностранству, надлежношћу, признавањем и извршењем страних пресуда и трошковима поступка, у складу са одредбама релевантних међународних инструмената о међународној сарадњи у грађанским и привредним стварима чије су стране уговорнице, као и у складу са домаћим правом.
Члан 14.
Надзор
Спровођење ове конвенције надгледа Група држава против корупције (GRECO).
Глава III. - Завршне одредбе
Члан 15.
Потписивање и ступање на снагу
1. Ова конвенција отворена је за потписивање државама чланицама Савета Европе, државама које нису чланице, а које су учествовале у њеној изради и Европској заједници.
2. Ова конвенција подлеже потврђивању, прихватању или одобравању. Инструменти о потврђивању, прихватању или одобравању, депонују се код Генералног секретара Савета Европе.
3. Ова конвенција ступа на снагу првог дана у месецу после истека периода од три месеца након датума када је четрнаест потписница изразило сагласност да буду обавезане Конвенцијом, у складу са одредбама става 2. овог члана. Свака од тих потписница, која није члан Групе држава против корупције (GRECO) у тренутку потврђивања, прихватања или одобравања, аутоматски постаје чланица, од датума ступања на снагу Конвенције.
4. У односу на било коју потписницу која накнадно изрази сагласност да буде обавезана Конвенцијом, она ступа на снагу првог дана у месецу после истека периода од три месеца након датума изражавања сагласности да буде обавезана Конвенцијом у складу са одредбама става 2. овог члана. Свака потписница, која није чланица Групе држава против корупције (GRECO) у тренутку потврђивања, прихватања или одобравања, аутоматски постаје чланица, од датума када у односу на њу Конвенција ступи на снагу.
5. Сви посебни начини учешћа Европске заједнице у Групи држава против корупције (GRECO) утврђују се, у мери у којој је то неопходно, заједничким споразумом са Европском заједницом.
Члан 16.
Приступање Конвенцији
1. Након ступања на снагу ове конвенције, Комитет министара Савета Европе, по обављеним консултацијама са Странама уговорницама Конвенције, може да позове било коју државу која није чланица Савета Европе и није учествовала у њеној изради, да приступи овој конвенцији, одлуком донетом већином, како је предвиђено чланом 20д. Статута Савета Европе и једногласно од стране представника Страна уговорница које имају право да седе у Комитету.
2. У односу на било коју државу која приступа Конвенцији, она ступа на снагу првог дана у месецу после истека периода од три месеца након датума депоновања инструмента о приступању код Генералног секретара Савета Европе. Свака држава која приступи овој конвенцији аутоматски постаје чланица GRECO-а, уколико већ није чланица у тренутку приступања, даном када у односу на њу Конвенција ступи на снагу.
Члан 17.
Резерве
Ни на једну одредбу ове конвенције не може да се стави резерва.
Члан 18.
Територијална примена
1. Свака држава или Европска заједница може да, приликом потписивања или депоновања инструмента о потврђивању, прихватању, одобравању или приступању, назначи територију или територије на којима се ова конвенција примењује.
2. Свака Страна уговорница може да, било ког каснијег датума, изјавом Генералном секретару Савета Европе, прошири примену ове конвенције на било коју територију назначену у изјави. У односу на ту територију, Конвенција ступа на снагу првог дана у месецу после истека периода од три месеца након датума када је Генерални секретар такво обавештење примио.
3. Свака изјава дата у складу са претходна два става може да се, у односу на било коју територију назначену у њој, повуче на основу обавештења Генералном секретару Савета Европе. Повлачење ступа на снагу првог дана у месецу после истека периода од три месеца након датума када је Генерални секретар такво обавештење примио.
Члан 19.
Однос према другим инструментима и споразумима
1. Ова конвенција не утиче на права и обавезе које произилазе из међународних мултилатералних инструмената о одређеним питањима.
2. Стране уговорнице Конвенције могу међусобно да закључе билатералне или мултилатералне споразуме о стварима које регулише ова конвенција, у циљу употпуњавања или јачања њених одредби или лакше примене њених начела или да се, не дирајући у циљеве и начела ове конвенције, подвргну правилима о овим питањима, у оквиру посебног система, који је обавезујући у тренутку отварања ове конвенције за потписивање.
3. Уколико су две или више Страна уговорница већ закључиле споразум или уговор о предмету којим се бави ова конвенција или су на неки други начин успоставиле своје односе у вези са тим питањем, оне имају право да уместо ове конвенције примењују тај споразум или уговор или да регулишу односе према њима.
Члан 20.
Измене
1. Измене ове конвенције може да предложи било која Страна уговорница. Генерални секретар Савета Европе о њима обавештава државе чланице Савета Европе, државе које нису чланице, а које су учествовале у изради ове конвенције, Европску заједницу, као и било коју државу која је приступила или је била позвана да приступи овој конвенцији, у складу са одредбама члана 16.
2. Свака измена коју нека Страна уговорница предложи, доставља се Европском комитету за правну сарадњу (CDCJ), који своје мишљење о предложеној измени подноси Комитету министара.
3. Комитет министара разматра предложену измену и мишљење поднето од стране Европског комитета за правну сарадњу (CDCJ) и након консултација са Странама уговорницама ове конвенције, које нису државе чланице Савета Европе, може да усвоји измену.
4. Текст сваке измене коју усвоји Комитет министара, у складу са ставом 3. овог члана, доставља се Странама уговорницама на прихватање.
5. Свака измена усвојена у складу са ставом 3. овог члана ступа на снагу тридесетог дана од дана када све Стране уговорнице обавесте Генералног секретара о њеном прихватању.
Члан 21.
Решавање спорова
1. О тумачењу и примени ове конвенције, обавештава се Европски комитет за правну сарадњу (CDCJ) Савета Европе.
2. У случају спора између Страна уговорница у вези са тумачењем и применом ове конвенције, Стране уговорнице ће покушати да реше спор преговорима или на било који други миран начин, по њиховом избору, укључујући подношење спора Европском комитету за правну сарадњу (CDCJ), арбитражном трибуналу, чије су одлуке обавезујуће за Стране уговорнице или Међународном суду правде, у складу са договором Страна уговорница у спору.
Члан 22.
Отказивање
1. Свака Страна уговорница може да, у било које време, откаже ову конвенцију слањем обавештења Генералном секретару Савета Европе.
2. Отказивање производи дејство првог дана у месецу после истека периода од три месеца, након датума када је Генерални секретар примио обавештење.
Члан 23.
Обавештавање
Генерални секретар Савета Европе обавештава државе чланице Савета и било коју другу потписницу и Страну уговорницу ове конвенције о:
а) сваком потписивању;
б) депоновању било којих инструмената о потврђивању, прихватању, одобравању или приступању;
в) сваком датуму ступања на снагу ове конвенције у складу са чл. 15. и 16;
г) сваком другом поступку, обавештењу или саопштењу у вези са овом конвенцијом.
У потврду чега су, доле потписани, за то прописно овлашћени, потписали ову конвенцију.
Сачињено у Стразбуру, 4. новембра 1999. године, на енглеском и француском језику, при чему су оба текста подједнако веродостојна, у по једном примерку, који се депонују у архивама Савета Европе. Генерални секретар Савета Европе доставља оверене копије свакој држави чланици Савета Европе, државама које нису чланице, а које су учествовале у изради ове конвенције, Европској заједници, као и било којој држави која је позвана да јој приступи.
Члан 3.
О извршавању одредаба овог закона старају се министарство надлежно за финансије, министарство надлежно за правосуђе и орган надлежан за припрему прописа који се односе на радне односе у државним органима.
Члан 4.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије – Међународни уговори".